Vatrena klivija – Clivia miniata

fam. Amaryllidaceae

Vatrena klivija potiče iz Južne Afrike gde miruje tokom sušne sezone.

Njeni listovi su dugi, širine do 3 cm, čvrsti, tamno zelene boje sa paralelnom neistaknutom nervaturom. Listovi su dužine do 60 cm. Podzemno stablo je lukovica iz koje izbijaju listovi koji se slažu naspramno i veoma su tvrdi i snažni. Cvetna drška je duga do 50 cm, debljine 3-4 cm u prečniku, a na vrhu nosi 6-8 narandžastih cvetova sa izduženom trubom, sakupljenih u retku grozdastu cvast.

Cvet je veoma trajan,i pored osnovne boje može biti žute ili crvene.

 

Vatrena klivija se može uspešno koristiti i kao rezan cvet. Lukovice klivije su osetljive, a posebno krupne korenske žile koje su osnovne za ishranu, tako da se prilikom presadnje ne smeju oštetiti.

Vatrena klivija se intenzivno zaliva do kraja avgusta. Nakon toga zalivanje se smanjuje, tek toliko da zemljište bude vlažno.

Biljka se drži na temperaturi oko 10°C sve do pojave prvih pupoljaka, što je u februaru. Tada se biljka mora držati na temperaturama nižim od 18°C da se cvetovi ne bi previše brzo otvorili i uvenuli. Od momenta pojave pupoljka pa do kraja cvetanja, posudu sa biljkom nije preporučljivo pomerati kako cvetovi ne bi otpali. Kada biljka precveta, cvetno stablo se uklanja.

Vatrena klivija zahteva supstrat u koji je dodat treset i krupni pesak. Klivija se štiti od direktne sunčeve svetlosti u toku gajenja.

Razmnožavanje klivije se vrši pomoću mladih izdanaka koji se pojavljuju pored matične biljke.

Cvecarstvo2