Žumenica, alisum

Fam. Brassicaceae , eng. Sweet alisym, sweet alison

Poreklo Žumenica vodi poreklo iz Mediteranskog regiona (Makaronezija) i Francuske, a latinski naziv maritimus takođe ima značenje- primorski. Na našim prostorima gaji se kao jednogodišnja vrsta i ima naziv žumenica, mada se više koristi latinski naziv alisum.

Morfologija Žumenica je polužbunasta vrsta visine 10-15 cm (Slika 9 a). Habitus biljke je kompaktan, gust i razgranat. Ima sedeće, linearno lancetaste listove, bledozelene boje. Donji listovi su obrnuto jajasto izduženi, dlakavi. Sitni cvetovi su veoma brojni i sabrani u proste grozdaste cvasti. Mirisna je vrsta. Boja cveta varira od bele, ljubičaste, crvene i roza, pa sve do beložute i kajsija nijanse kod novih sorti . Žumenica ima period cvetanja od maja do kraja oktobra.

Proizvodnja rasada Žumenica se razmnožava setvom semena tokom februara. Proizvodni ciklus traje 6-8 nedelja.

Uslovi uspevanja Žumenica ne voli previše vlažan supstrat. Odgovara joj krečno i hranljivo zemljište. Podnosi i niže temperature, a obilno cveta kada se posadi na sunčano, pa čak i na polusenovito mesto.

Upotreba Žumenica je vrsta koja veoma dobro pokriva površine. Zbog niskog rasta potrebno ju je koristiti u prednjim delovima cvetnjaka. Vrsta sa svojim bogatim sortimentom veoma je pogodna za kompozicije geometrijskih oblika, ivičnjake i bordure. Na stalno mesto potrebno je saditi po 25 komada/m2. Sadnja se obavlja u maju mesecu.

Cvećarstvo-1