Lepi Jova Idealno cveće za terasu , cveta i širi se velikom brzinom: Sadnja, razmnozavanje, uzgoj i odrzavanje
Impatiens je rod od oko 850 do 1.000 vrsta cvetnica, koje su rasprostranjene širom severne hemisfere i u tropskim predelima. Zajedno sa rodom Hidrocera, Impatiens čine porodicu Balsaminaceae. Lepi Jova pripada upravo rodu Impatiens. Njihovo latinsko ime je reč koja opisuje način na koji seme ‘’puca’’ iz mahuna kada sazre (najmanji dodir može da učini da zrele mahune pucaju i rasuju svoje seme).
Neke vrste su jednogodišnje biljke i proizvode cveće od ranog leta do prvog mraza, dok višegodišnje vrste, koje se mogu naći u blažim klimatskim uslovima, mogu da cvetaju cele godine. Bez obzira na njihov životni vek, najveći Impatiens raste do oko 2 metra visok, ali većina su manji od polovine te visine. Listovi su celi i sjajni; njihova gornja strana ima debeo, vodo-nepropusni sloj kutikule koji im daje voskast izgled. Naročito na donjoj strani listova, sitni mehurići vazduha su zarobljeni iznad i ispod površine lista, dajući im srebrni sjaj koji postaje izraženiji kada se drže pod vodom.
LEPI JOVA VODENIKA
Lepi Jova je poprilično atraktivna ukrasna biljka, veoma popularna u našim krajevima, koja cveta prelepim belim, roze, crvenim ili ljubičastim cvetovima. Naročito su interesantne vrste sa šarenim cvetovima. Mada na prvi pogled nežna i krhka biljka, lepi jova je idealno cveće za početnike, jer može da podnese i nepovoljnije uslove gajenja. Lepi Jova je poznat jop i kao vodenika, lepa Liza, pištika, nedirak i dr.
Uzgoj i održavanje
Od sejanja pa sve do rasađivanja Lepog Jove, trebalo bi da protekne negde oko mesec dana. Neki dan pre rasađivanja, najbolje je da se uradi zaštita preparatima, najbolje uz zalivanje. Rasađivanje Lepog Jove može da krene kada se formiraju prva dva prava lista, i to najbolje u saksije prečnika 10 cm.
Dobro je da se Lepi Jova prihranjuje uz svako drugo zalivanje, a najbolje je da koristite đubrivo koje ne sadrži fosfor. Između dva zalivanja, treba da sačekate da se zemljište prosuši. Da se pojave prvi cvetovi, moraćete da čekate još 5 do 6 nedelja.
Lepi Jova intenzivnije cveta i raste ako se drži na temperaturama većim od 16 stepeni, međutim, treba da znate da će ga temperature veće od 30 stepeni znatno usporiti.
Preko zime, Lepi Jova treba da bude zaštićen u zatvorenoj prostoriji. Ponovo se može izneti napolje negde u aprilu, kad otopli i kada prođe opasnost od mrazeva.
Lepog Jovu možete uzgajati u saksijama, žardinjerama ili u bašti, sa dobro dreniranim zemljištem.
Lepi Jova voli senku i zato ga nemojte izlagati direktnim sunčevim zracima.
Ako se desi opadanje listova, to može biti znak da biljka nema dovoljno svetlosti ili da ste preterali sa zalivanjem.
Pošto je Lepi Jova sam po sebi vodenasta biljka, veoma je bitno da ne preterate sa zalivanjem jer će se u tom slučaju koren oštetiti i početi da truli. Umereno zalivanje, svega jednom nedeljno, biće sasvim dovoljno.
Kada Lepi Jova dostigne visinu od oko pola metra, možete malo zakidati vrhove, kako biste podstakli grananje i bujnost. Lepi Jova će tako ostati manjeg rasta, ali će zato stalno biti u cvatu.
Sadnja i razmnožavanje
Lepi Jova se razmnožava semenom. Lepog Jovu treba sejati na početku godine, dakle u mesecu januaru. Biljke treba sejati u mešavinu baštenske zemlje, stajnjaka i peska. Nemojte zakopavati seme, odnosno pokrivati zemljom – ako je na temperaturi od 22 i 24 C, trebalo bi da proklija za 3-5 dana.
Kada se pojave stabaoca i kotiledoni, treba smanjiti vlagu i zalivati mlade biljke tek kada se supstrat prosuši. Ovo je veoma važno, kako bi se biljčice ukorenile kako treba.
Održavanje i nega rasada se odnosi na to da obezbedite cirkulaciju vazduha, kako bi smanjili vlagu i delovali preventivno protiv bolesti i napada gljivica, zatim treba voditi računa o redovnoj prihrani i zaštiti.
Postoji jedna vrsta Lepog Jove, koja se zove Spellbound – poznata po tome da se razmnožava reznicama.
Nakon što ste posejali Lepog Jovu, treba da prođe oko 5 nedelja da počnete sa rasađivanjem.
