Drvo smokve – simbol je izobilja, životnosti, mira, sklada muškog i ženskog principa

Smokva (Ficus carica) je mediteranska drvenasta vrsta iz roda fikusa, familije dudova (Moraceae), jestivih kruškolikih plodova.

Smokva je listopadno nisko drvo sa veoma razgranatom krošnjom. Starije grane sive su boje, a mlade tamnozelene. Listovi su naizmenični, veliki i nepravilno prstasto deljeni. Na mladim granama pri dnu se nalaze zalisci. Sitni cvetovi se nalaze u izdubljenoj kruškolikoj osovini cvasti. Plod je plod cvasti; sitne orašice povezane su sočnom kruškolikom osovinom cvasti. Cveta od maja do juna. Oprašivanje je kod smokve vezano za životni ciklus jedne vrste osice i sakriveno je od očiju ljudi.

Plod smokve se jede sirov ili sušen, a od njega se mogu praviti i razne poslastice, jer je bogat šećerom. Zreo plod može biti različite veličine i boje, žute, zelenkaste, smeđe i skoro crne. Postoji oko 50 varijeteta smokve u odnosu na plod. Prilikom kidanja listova ili branja plodova, drvo luči sok koji može izazvati iritacije na koži. Nekada se u narodu koristio kao lek protiv bradavica.

Neki smokvu drže u bašti kao ukrasnu biljku, zbog karakterističnih egzotičnih listova. Po biblijskom predanju, smokvin list je Adamu poslužio da sakrije svoje polne organe od Evinog pogleda.

wikipedia