Borovnica (Vaccinium myrtillus) – lekovito delovanje borovnice

Narodna imena. Borovinka, borovnjača, brusnica, crna borovnica, crna jagoda, mrča.

Botaničke karakteristike. Borovnica je trajan uspravan grmić visok do 50 cm. Listovi su jajastog ili duguljasto jajastog oblika 2-3 cm dugi i 1,5-2 cm široki, po ivici sitno nazubljeni. Imaju kratku peteljku. Svetloružičasti cvetovi su cevasto-zvonastog oblika i vise pojedinačno u pazuhu listova. Plod je crno-modra sočna bobica prijatnog slatko-kiselkastog i malo oporog ukusa.

Stanište. Raste na kiselim terenima, u crnogoričnim i belogoričnim šumama. Upotrebljivi delovi biljke. Listovi (skupljaju se pre sazrevanja plodova) i plod.

Hemijski sastav. Sadrži tanine, antocijane, flavonske glikozide, organske kiseline, mnogo pektina, invertni šećer, vitamin C, beta karoten.

Primena. Listovi se upotrebljavaju kod upale mokraćne bešike i mokraćovoda, kod lečenja šećerne bolesti. Listovi su delotvorni jedino ako ih naberemo pre nego što sazru bobice. Nakon toga nemaju lekovite vrednosti. Suve bobice zaustavljaju proliv i krvarenje hemoroida. Sveže bobice deluju kao blagi purgativ. Koriste se protiv neuredne stolice i slabog apetita. Borovnice utiču na vid i čuvaju očnu mrežnjaču.

Način upotrebe. Najdelotvorniji je sirov sok. Bobice se jedu sveže ili osušene i stavljene u rakiju ili vino. Pravi se i marmelada. Od listova se pravi čaj.

Čaj od listova: jednu kašiku iseckanih listova preliti šoljom vrele vode, ostaviti da stoji i nakon 10 minuta ocediti i piti tokom dana svakog sata po gutljaj.

Sok: cede se sveže bobice.

Suve bobice: suše se na temperaturi od 45°C.

Tinktura: 4 pregršti bobica natapamo 4 nedelje u litri domaće rakije. Uzima se u kapima.

Vino od borovnica: bobice natapamo u crnom vinu 10 dana.

Uzima se često po kašikicu.

Marmelada: kuvaju se zrele bobice.

izvor:Enciklopedija ljekovitih bilja