Lincura (Gentiana lutea) – planinska lepotica prija srcu i želucu
Narodna imena. Srčanik, gencijana, košutnik, lecijan, licijan, ravan, ravet.
Botaničke karakteristike. Lincura je višegodišnja biljka koja u zemlji razvija vrlo debeo, prstenasto izbrazdan rizom, iz kojeg se grana mesnato, debelo, do 1m dugačko korenje. Tek posle pete godine razvije se uspravna, nerazgranata stabljika visoka do 1,5 metara. Listovi na stabljici su naspramni, sedeći, izduženo jajasti, do 15 cm dugački, po rubu celi sa paralelnim nervima. U pazuhu listova, na gornjem delu stabljike, nalaze se grupe cvetova žute boje. Cveta u toku leta. Stanište. Raste na planinskim pašnjacima i livadama i među grmljem. Upotrebljivi delovi biljke. Za lek se u jesen ili rano proleće sakuplja koren od starijih biljaka. Sveži koren ima neugodan miris, dok je miris osušenog korena aromatičan. Hemijski sastav. Sadrži gorke glukozide, trisaharid gencianozu, alkaloid gencianin, ksanton, askorbinsku kiselinu, flavonoid.
Primena.
Ubraja se u najbolja sredstva za lečenje želuca. Pospešuje probavu, otklanja pritisak u želucu, mučninu, napade nesvestice. Pridonosi poboljšanju sastava krvi i povećanju broja crvenih i belih krvnih zrnaca. Koristi se protiv groznice, kašlja, astme, kod hroničnezačepljenosti, za lečenje rana i drugih ozleda.
Način upotrebe.
Čaj: Kafenu kašiku usitnjene lincure preliti sa 1litar hladne vode. Ostaviti da stoji10 sati uz češće mućkanje.
Čaj procediti i piti tri puta dnevno po jednu šolju pre jela.
Tinktura: 10g lincure preliti sa 100ml 70% etanola.
