Pampas (Cortaderia selloana) trava uzgoj
Pampas trava (Cortaderia selloana) jeste ukrasna trava koja pripada porodici Poaceae (trave). Ovaj travnati busen može rasti i do 80 cm u visinu, a cvet preko 200 cm. Listovi pampas trave su dugi, uski, a boja im varira od srebrno-zelene do maslinasto zelene. Cvetovi su složeni u metličaste cvasti koje mogu biti roze, sive ili bele boje.
Pampas trava cveta krajem leta, u septembru i oktobru. Kako se ova biljka oprašuje vetrom, nema potrebu da razvije insektima privlačne cvetove. Postoje muške i ženske biljke, a muške nemaju cvet.
Prirodno stanište pampas trave je na području Južne Amerike (Brazil, Argentina i Urugvaj), dok je u Evropu unešena sredinom 19. veka. Negde se smatra invazivnom vrstom.
Trave su interesantne zbog oblika svojih listova, koji su najčešće dugi i uski i u kontrastu su sa okruglastim i duguljastim listovima većine ostalih biljnih vrsta u vašem vrtu. Takođe mogu biti i zanimljivih boja.
Pampas trava – uzgoj:
Ova biljka nije zahtevna za uzgoj, uostalom, kao i svaka trava. Pampas trava je močvarna biljka, što znači da traži dosta vode – ali to ne znači zalivanje u većim količinama – pampas travi treba onoliko vode koliko može da potroši za svoje potrebe. Sadi se u proleće. Održavanje pampas trave se sastoji u uklanjanju suvih listova i cvetova. Tokom leta, u slučajevima suše, treba je obilno zalivati.
Orezivanje pampas trave ne treba nikako sprovoditi tokom hladnih i ledenih dana, jer bi to dovelo do toga da voda prodre u središte biljke, što je fatalan ishod za ovu ukrasnu travu. Orezivanje treba sprovesti u februaru ili martu, i to 10-15 cm iznad zemlje kako bi se biljka lepo obnovila i brže poterala. Sa lepšim danima, doći će i novi listovi. Dugački listovi je zimi štite od niskih temperatura, međutim, kako je ova biljka osetljivija na niske temperature – mlade biljke treba prekriti suvim lišćem, dok kod starijih povežete listove, te koren takođe prekrijete slojem malča. Na proleće uklonite zaštitu.
Razmnožavanje pampas trave je moguće semenom i deljenjem busena. Seme treba posejati krajem zime do juna, inače će veomo brzo izgubiti na svojoj klijavosti. Busen delite u proleće, tek kada biljka napuni 5. godinu, pri tom treba paziti da se ne ošteti korenje koje raste vodoravno, a ne uspravno.
Nakon nicanja biljke, sledi njeno presađivanje u vrt. Pampas trava je prilično busenasta, pa će joj posle izvesnog vremena trebati sve veći prostor.
Pampas trava voli sunčane pozicije zaštićene od vetrova, kao i vlažno, hranjivo i dobro drenirano zemljište. Teškom zemljištu treba dodati šljunka, izmrvljenih crepova i sličnog materijala – kako bi osigurali drenažni sloj, jer zadržavanje vode oko korena može dovesti do njegovog truljenja i smrzavanja.
Gajenje u saksiji
Nakon svog velikog jesenjeg nastupa, ukrasne trave u saksijama otporne na mraz nastavljaju da izgledaju lepo. Kako se od težine snega i jakog vetra stabljike ne bi polomile, najbolje je da ih pričvrstite jačim konopcem. Tako ćete istovremeno zaštititi unutrašnjost biljke od vlage. Vrlo je važno da se povežu i pampas trave koje su posađene u leji. Kako njihov busen ne bi potpuno izmrzao, saksije treba da umotate folijom ili džakovima od jute. Gledajte da otvor na saksiji bude slobodan, kako bi voda mogla da otiče nesmetano. Ispod saksije treba staviti drveno rešetkasto postolje ili pak komadiće stiropora. Masivan bokor starijih biljaka možete da uvežete kanapom nekoliko puta – a kod mlađih primeraka, dovoljno je uvezati samo vrh.
Sadnja
Iako je pampas trava veoma tolerantna prema vrsti zemljišta, bolje će rasti i lepše će izgledati ako je ono pripremljeno pre sadnje. Zemljište za sadnju pampasa je najbolje obraditi i prihraniti organskim đubrivima u jesen, a sadnju biljaka treba obaviti u proleće, pre nego što krene vegetacija. Prve sezone biljke treba dobro zalivati kako bi se uspešno ukorenile – a kada se jednom ukorene i prilagode – one će rasti i bez posebne nege, mada morate znati da im u slučaju jake suše treba obezbediti dovoljno vode.
Pampas trava zahteva mnogo sunčeve svetlosti, ne samo zbog uspešnog rasta, nego i zbog boje koja tada dolazi do izražaja. Zemljište oko trave se može okopati i tako ćete se rešiti korova, međutim, zemljište možete i malčirati.
