Hrizantema cvet simbol bezbrižnog života
Verovatno ne postoji cvet koji je tokom ljudske istorije bio toliko voljen: najviše odlikovanje u Japanu se zove orden hrizanteme, u Kini je čitav jedan grad dobio ime po njoj, u celom svetu organizuju se svetkovine u čast hrizanteme… U čemu je tajna njene privlačnosti?
“Ako želite da budete srećni celog života, uzgajajte hrizantemu”, stara je kineska izreka. Po feng šuiju, drevnoj veštini uređenja prostora, lepi cvet hrizantema simbol je bezbrižnog života i unosi u dom radost i veselje. Prvi put se pominje u egipatskim spisima koji datiraju iz 15. veka pre naše ere, mada naučnici veruju da je, sudeći po crtežima na grnčariji pronađenoj u arheološkim nalazištima u istočnoj Kini, hrizantema kultivisana mnogo ranije i da se od stotinak divljih vrsta već tada razvilo preko 20.000 različitih sorti. Osim kao ukras u bašti i domu, Kinezi su “ču”, kako hrizantemu nazivaju u tom delu sveta, uzgajali i zbog lekovitih svojstava: kuvanim korenom hrizanteme lečili su glavobolju, od mladih izdanaka i peteljki pravili su salatu, dok su od listova pripremali napitak koji se služio o proslavama. U čast ovog nežnog cveta jedan grad u Kini zove se Ču-Hsien (Hrizantemin grad). No, bio je to tek početak uspona ovog cveta koji je u Japanu, gde je iz Kine dospeo u 8. veku, vrlo brzo proglašen za blagoslovenu biljku i našao se na pečatu i grbu carske porodice. Orden hrizanteme najviši je red viteštva u Zemlji izlazećeg sunca, gde se slavi i Nacionalni dan hrizantema.
Kako je hrizantema osvojila svet?
U zapadnom svetu hrizantema se pojavila tek u 17. veku, a 100 godina kasnije dobila je i ime: švedski botaničar Karl Line, otac taksonomije – klasifikacije i identifikacije bilja, dao joj je ime hrizantema koristeći grčke reči chrisos (zlatni) i anthemon (cvet).
Danas se ova biljka hrizantema gaji širom sveta i svuda nosi određenu simboliku. U Australiji se hrizantema poklanja ženama za Dan majki, kada ih muškarci u čast tog praznika nose na reveru. U SAD, gde se uzgaja još od kolonijalnog doba, hrizantema se smatra cvetom radosti. Na severu Evrope predstavlja iskrenost, dok se u nekim zemljama Starog kontinenta povezuje sa smrću i koristi se kao dekoracija na sahranama i grobljima. Ipak, novi varijeteti (koje drevni uzgajivači ne bi povezali s hrizantemom) raznobojnih latica i oblika cvetnih glavica sve češće se sade u baštama jer su izuzetno dekorativni i vrlo jednostavni za uzgajanje.
Proizvodnja hrizantema veoma je unosan biznis (ali i pasija), pa su u mnogim zemljama osnovana nacionalna udruženja odgajivača ovog cveća.
Jesenje šarenilo
U zavisnosti od vrste, hizantema je jednogodišnja ili višegodišnja biljka, a raste kao žbun, dostiže visinu od 40 do 100 cm i širinu od oko 50 cm. Cveta od poznog leta do kraja jeseni i zahvaljujući neverovatnom dijapazonu boja, oblika i veličina cvetne glavice, izgleda efektno bilo da je zasađena pojedinačno, ili u grupi. Njeni cvetovi naročito dolaze do izražaja u kombinaciji sa zimzelenim drvećem i žbunjem, pogotovo u kasnu jesen, kada vrt sa ogolelim listopadnim stablima deluje prilično sumorno.
Upoznajte zimske ruže
Porodica hrizantema obuhvata ogroman broj biljaka, među kojima su suncokret, dalija, čak i neven. No, uzgajivači su uspeli da se izbore za novo ime koje tačno određuje ovu vrstu, pa su pre petnaestak godina baštenske hrizanteme dobile naziv – dendrateme. Ove lepe biljke klasifikuju se na razne načine: prema boji, na osnovu rasporeda latica, veličine cveta i vremena cvetanja rane, srednjekasne i kasne), pa nije bilo lako svrstati ih u grupe – no, uzgajivačima je to ipak pošlo za rukom…
Gajenje hrizantema
Hrizantemi odgovaraju svetla ili polusenovita mesta i rastresito humusno zemljište. Biljke u bašti zahtevaju dosta prostora, pa ih treba saditi na rastojanju od oko 40 cm. Tokom cvetanja mora im se obezbediti dosta vode, a pre toga ih prihranjivati svake dve nedelje. Nakon cvetanja potrebno je skratiti stabljike na oko 20 cm, a krajem sezone odseći ih gotovo do zemlje, i polako isušivati dodavanjem sve manje količine vode. Zimi ih treba zaštititi slojem malča ili slame, a na proleće im podrezati vrhove kako bi formirale lep žbun.
Razmnožite svoju hrizantemu
Svakih tri do pet godina, najbolje u proleće, žbun hrizanteme treba razdeliti, da bi se sprečila pretrpanost i podstaklo cvetanje. Pažljivo razdvojite biljku da se ne bi oštetio koren i novi deo odmah posadite u dobro nađubrenu zemlju, gde će iznenađujuće brzo početi da raste. Tako ćete dobiti mnoštvo novih biljaka, ali hrizantema se razmnožava i na klasičan način – semenom i reznicama. Seje se na otvorenom u proleće, ali neće cvetati iste jeseni i zato, ako vam se žuri, možete probati s reznicama koje se dobijaju odsecanjam izbojaka na vrhu, dugačkih oko pet centimetara, na kojima bi trebalo da bude nekoliko listića. Posadite ih u posudu s vlažnim peskom i držite na temperaturi koja nije viša od 20 C a posle tri nedelje presadite u baštu, nađubrite amonijum-sulfatom (kasnije pređite na NPK) i redovno zalivajte.
