Fuchsia u narodu poznata kao minđušica ili fuksija – uzgoj, zalivanje…
Fuksija uzgoj
Fuksija, prelepo cveće nama poznato i kao minđušica, jeste trajna, višegodišnja biljka. Može se uzgajati kao grm, puzavica ili se orezivanjem može formirati krošnjica na vrhu stabla – što sve zavisi od sorte biljke. Ako je pravilno održavate, njeni prelepi zvonasti cvetovi neobičnih boja će krasiti vaše dvorište ili vrt, ali i dom ako je gajite kao sobnu biljku – od proleća do jeseni.
Fuksiju je najbolje posaditi od kraja maja do sredine juna. Za sadnju obavezno koristite dobro drenirano zemljište, a najbolje se pokazao miks baštenske zemlje i zemlje za cveće.
Da li je gajenje fuksije komplikovano? Kao i kad je bilo koje drugo ukrasno cveće u pitanju, tako i fuksija zahteva pravilnu negu i održavanje u cilju postizanja njenog uspešnog rasta, razvoja i na kraju bujnog cvetanja. Morate znati šta ova biljka voli, a šta ne – kako treba da postupate sa njom kada su svi koraci uspešnog gajenja u pitanju – i ona će vam sigurno uzvratiti svojom raskošnom lepotom koja će krasiti vaš dom, bilo spolja ili iznutra.
Baštenske sorte ovog cveća uspevaju na skoro svim vrstama dobro propusnog zemljišta, uz dodavanje humusa i malo koštanog brašna. Mlade grmove treba saditi kada prođu mrazevi, dakle u proleće. Zahtevaju puno sunca ili laganu hladovinu, kao i često zalivanje u periodima suše. Listovi fuksiju mogu da izgore na direktnom suncu, a cvet će brzo propasti. Ako držite ovu prelepu biljku napolju, morate znati da joj odgovara polusenka ili neko svetlije mesto zaštićeno od najjačeg sunca u podne. Ako gajite fuksiju u svom vrtu, idealno mesto za nju je na istočnoj i zapadnoj strani kuće. Ako je gajite kao sobnu biljku – stavite je blizu zapadnog ili istočnog prozora, ali nikako na direktno sunce! Kada ste smestili svoju biljku na određeno mesto, nemojte je premeštati jer onda može da odbaci svoje cvetove.
Fuksija voli dobro provetrene prostore, ali nikako ne podnosi promaju. Možete je slobodno izneti na svoju terasu u kasno proleće ili početkom leta, ali gledajte da bude zaštićena od vetra.
Zapamtite – fuksija ne voli visoke temperature, pa joj odgovara mesto u nekoj hladovini. Crvene i narandžaste fuksije su otpornije na vrućinu od belih i ljubičastih.
Kada je zalivanje fuksije u pitanju, ovde treba biti veoma oprezan. Voli vlagu, stoga pazite da se zemlja nikada ne osuši potpuno, ali takođe je ne smete ni preterano zalivati, dakle zemlja ne sme biti previše vlažna.
Za vreme proleća fuksija zahteva češće zalivanje, a leti svakodnevno (nekada čak i dva puta dnevno, ako je u saksiji), a orošavanje odstajalom vodom nikako ne treba preskakati.
Fuksiju treba đubriti od februara do avgusta, i to tečnim mineralnim đubrivom, idealno jednom nedeljno. Ovo će joj omogućiti da intenzivno cveta.
Redovno orezivanje i oblikovanje ove biljke je takođe veoma važno, jer tako postižete da ona dobija željeni oblik i cveta obilno. Fuksija se može orezivati i oblikovati kao drvo ili kao žbun. Orežite je kada precveta, ako je u obliku grma – čak i do 3/4 biljke.
Fuksija se razmnožava reznicama, koje je najbolje praviti u decembru i ožiljavati ih u čistom pesku. Nakon prolećnog orezivanja, reznice fuksije se mogu koristiti i za razmnožavanje. Mogu ožiliti u vodi ili rastresitom supstratu. Kada puste korenčiće, možete ih zasaditi u saksiju, u miks koji se sastoji od dva dela gline i jednog dela krupnog peska i treseta ili baštenske zemlje. Mladi izdanci će cvetati iste godine.
Fuksiju ne treba presađivati u toku godine, već samo u novembru. Ova prelepa biljka nema jak korenov sistem, pa joj stoga nije neophodna velika saksija. Dovoljno je da se presadi u za dva broja veću saksiju.
Ako primetite da su pupoljci fuksije počeli da otpadaju, znajte da su najčešći uzroci za to visoka temperatura ili nepravilno zalivanje. Akio primetite da su počeli da otpadaju listovi, uzrok je verovatno topao i suv vazduh ili izuzetno slabo osvetljenje. Fuksiju mogu napasti i pepelnice i truleži, ako se ne održava pravilno ili se prekomerno zaliva.
Fuksija odbacuje svoje lišće u jesen. Pre prvog mraza i unošenja biljke u zatvoren prostor, morate joj skratiti sve izdanke za 1/3, a obolele grane, listove i cvetove i grane koje rastu ka unutrašnjoj strani treba potpuno eliminisati.
Preko zime se fuksija čuva na svetlom i prohladnom mestu, na temperaturi od 10-12 C, tada se ne prihranjuje i ne prska. Zaliva se manje, dakle dovoljno da se korenov sistem ne osuši. Ako prezimi na sobnoj temperaturi, ona će delimično ili potpuno zbaciti svoje listove. Od marta meseca fuksiju treba premestiti na toplije mesto, još jednom orezati i presaditi.
Fuksija boje
Da li ste čuli za fuksija boje? Živopisne i upečatljive boje fuksija su bile inspiracija za boje koje su se kasnije koristile kao opisni pridev za mnoge stvari. Fuksija boja je živopisno purpurno-crvena boja, nazvana po cvetu fuksija biljke, koja je svoje ime dobila od strane nemačkog botaničara 16. veka Leonharta Fuchs-a.
Fuksija boja je prvi put predstavljena kao boja nove anilin boje pod nazivom fuksin, što je patentirao 1859. godine francuski hemičar Fransoa-Emanuel Verguin. Boja je preimenovana u ”magenta” kasnije iste godine, kako bi se proslavila pobeda nad francuskom vojskom na bici kod Magente 4. juna 1859, u blizini italijanskog grada sa tim imenom.
U modelu boja RGB, koristi se za stvaranje boja na računarima i televizijskim ekranima, a kada su u pitanju web boje, fuksija i magenta su potpuno iste boje, napravljene mešanjem plave i svetlo crvene u punom i jednakom intenzitetu.
Kada su štampanje u boji i dizajn u putanju, postoji više razlike između magente i fuksije. Fuksija je obično ljubičasta boja, a magenta je još crvenkasta. Samo fuksija cveće sadrži široku lepezu ljubičaste boje.
Prva sintetička boja fuksije, pod nazivom fuksin, je izmišljena u 1859. godini. Kasnije je preimenovana u magenta, i postala veoma popularna pod tim imenom.
Fuksija, koja je naziv dobila po prekrasnom istoimenom cvetu, u sebi sadrži jednaki odnos crvene i ljubičaste boje. Devojke znaju da postoji odeća u boji fuksije, kao i make-up (ruževi).
