Božićna zvezda (lat. Euphorbia pulcherrima ili Poinsettia) – simbol zimskih praznika
Biljka Božićna zvezda simbol je zimskih praznika i lep ukras svakog doma za Novogodišnje i Božićne praznike. Zvezdu je lako prepoznati zbog lepote intenzivno crvenih listova, a biljku sa ovako intenzivnim koloritom retko srećemo u zimskom periodu.
Biljka je iz porodice Euphorbiaceae ili mlečika, poreklom iz Meksika, Južne Amerike, poznata kao božićni ukras. Početkom 19. veka, tačnije 1828. godine biljka danas poznata kao Božićna zvezda je stigla na područje Severne Amerike. Za to je zaslužan Joel Roberts Poinset i upravo u njegovu čast, ova biljka dobija i drugi latinski naziv Poinsettia, pored prvobitnog Euphorbia pulcerrima. Postojbina ove biljke je teritorija Južne Amerike i nekih delova Afrike. Pretpostavlja se da primarni latinski naziv potiče od omiljenog lekara Jube, numidijskog kralja, koji se zvao Euforbs (Euphorbs). Naime, prema predanju je upravo on prvi upotrebio sok Božićne zvezde za lečenje, iako se on smatra otrovnim.
Spada među lepe euforbije koje cvetaju zimi. Cvet nije toliko lep kao gornji listovi koji ga okružuju, tj. prilisci (brakteje) , i koje su obojeni divnom crvenom bojom u vreme cvetanja. Listovi su ovalni i pri kraju oštri. Ovo je dekorativna i lepa biljka. Donji listovi su tamnozeleni. U prirodnom staništu grm narasta i do 5 metara, inače je visine od 0.5 do 4 m. Božićna zvezda ima sitne žute cvetiće koji su okruženi listovima-braktejama crvene, bele i ružičaste boje, a na početku je postojala samo vrsta intenzivnih crvenih listova. Brakteje su obojeni listovi koji se u jesen pojavljuju na vrhovima stabljika i mogu biti i do 25 centimetara dugački.
Nega biljke
Božićna zvezda je fotoperiodična biljka koja zahteva karakterističnu i dugotrajnu negu, idealna temperatura je od 12 do 25 °C, a optimalna temperatura za vreme cvatanja je između 15 – 18 °C. Potrebna je velika vlažnost vazduha, zbog toga je treba zalivati svaki dan, pazeći pritom da listovi i cvetovi ostanu ne zaliveni, zaliva se samo zeleni deo biljke. Najbolje uspeva dovoljno ukoliko je udaljena od izvora toplote. Osetljiva je na hladnu vodu. Do 1950., ova biljka se nije mogla držati u kući – čim bi došla na suvi vazduh, svi bi listovi popadali. Godine 1950., Paul Ecke iz Kalifornije razvio je vrstu koja može da uspe i u sobnim uslovima i na i nižim temperaturama. Imao je godinama monopol, jer nije otkrio tajnu, dok 1990—ih godina jedan profesor nije otkrio fenomen i objavio svima. Sve biljke iz porodice Euphorbiaceae sadrže mlečni sok koji se izlučuje iz biljke pri oštećenju ili orezivanju. Sok je otrovan i nadražuje kožu, a treba paziti da ne dođe u dodir s očima. Ako se proguta, može izazvati dijareju.
Orezivanje biljke
Kad otpadnu listovi, orezati biljku na 15 cm visine, iznad korenovog čvora (mesto grananja) da bi se omogućilo cvetanje naredne godine. Posle perioda mirovanja i orezivanja (do maja) Božićna zvezdu treba presaditi u mešavinu zemlje za cveće, treseta i peska u odnosu 3:1:1. Ponovo je potrebno presadite 4-6 nedelja pre cvetanja. Tokom proleća i leta neophodno je prihranjivanje biljke. U septembru se Božićna zvezda iznosi na svetlo mesto i prestaje da se prihranjuje. Da bi se podstaklo cvetanje, krajem oktobra biljku treba prekriti tamnim platnom u trajanju od najmanje 14 sati (od večeri do podneva narednog dana).
Legende o nastanku Božićne zvezde
Postoje dve legende o nastanku Božićne zvezde:
Meksička legenda
Prema staroj meksičkoj legendi, prva Božićna zvezda nastala je iz molitve dvoje seoske dece, devojčice Marije i njenog mlađeg brata Pabla. Bili su toliko siromašni, da nisu mogli da kupe poklon malom Isusu. Na Badnji dan, na putu u crkvu, ubrali su buket poljskog bilja umesto poklona. Kada su ubrane biljke stavili oko kolevke, njihovi zeleni listovi pretvorili su se u sjajno crvene latice.
Astečka legenda
Prema drugoj legendi, lepotu duguje astečkoj boginji kojoj je zbog nesretne ljubavi, prepuklo srce. Iz kapljica njene krvi izrasao je vatreni cvet jarkocrvene boje okružen zelenim listovima.
Toksičnost
Mlečika je otrovna biljka, jer u svim delovima sadrži otrovni mlečni sok. Toksičnost potiče od otrovnog sastojka euforbina, a to je anhidrid euforbijske kiseline. Suve biljke su mnogo manje otrovne od svežih. Mlečika ima osobinu akumuliranja većih količina selena u svom telu. Količina selena u biljci, zavisi od sadržaja u zemljištu. Toksični sastojci koji se nalaze u mlečnom soku mlečike izazivaju zapaljenje kože. Takođe i utiču na boju, miris i ukus mlečnih proizvoda.
