Trnjina lekovita svojstva i primena – čaj – rakija
Trnjina Prunus spinosa ili divlja šljiva, kukinja.
Ima je i u zimskom periodu, kad malo izmrzne ukusna je da se jede sveza. Koriste se cvetovi i bobice trnjine. Aktivni sastojci u cveću su amigdalin, derivati kumarina i flavonoglikozidi. Trnjine sadrže tanine, vitamin C, amigdalin i voćne kiseline.
Plodovi trnjine su zelene i koštunjave bobice koje sazrevaju od septembra. Kad sazre, postanu plavocrne i ostaju na granama sve do proleća. Kiselkastog su i oporog ukusa, a tek prezrele i nekoliko puta promrzle bobice postaju mnogo ukusnije i dobre za jelo.
Medicinska dejstva: Amigdalin, derivati kumarina i flavonoglikozidi imaju blago laksativno i diuretičko dejstvo. Vitamin C jača odbrambeni sistem organizma i pomaže lečenje. U toku groznica i visokih temperatura, organizmu je potrebna dodatna zaliha ovog vitamina.
Primena: Lišće trnjine preporučuje se kao blagi laksativ za ispiranje kamenja u bubregu, za kašalj i neredovne, bolne menstruacije. Od ploda se može praviti žele, kaša ili sok. Ako se redovno uzima, trnjina podstiče prirodnu odbranu organizma.
Čaj od trnjine: Sipajte šolju kipuće vode preko 2 kašičice lišća trnjine. Ostavite da se natapa 10 minuta, zatim procedite. Med i sok od limuna dodajte po ukusu. Nemojte piti više od 2 šolje dnevno.
Sirup: Operite i isecite na pola 500 g trnjina i ostavite ih u 6 dl vode da nabure u toku noći. Jednom prokuvajte, potpuno procedite. Po ukusu zasladite medom ili sirupom od kruške. Sirup sipajte u sterilne tegle s poklopcem za vakuumiranje. Držite u frižideru. Uzimajte 1 kašiku na dan.
Žele: Operite i isecite na pola 500 g trnjina i ostavite ih u šolju vode da nabubre u toku noći. Jednom prokuvajte, pa procedite. Kašu prokuvajte sa 6 dl belog vina i 750 g šećera. Žele naspite u sterilne tegle; možete koristiti svaki dan kao namaz, a možete i umešati u jogurt.
Sirove trnjine mogu biti otrovne ako se konzumiraju u velikim količinama jer amigdalin je derivat hidrocijanične kisesline i otrovan je za ljude u velikim dozama. Kuvanjem se amigdalin uništava. Sirov plod jestiv je samo nakon prvog mraza, na početku zime.
Lekovitost trnjine
Od najstarijih vremena trnjina se, osim u kuhinji, koristi kao lekovita biljka za lečenje mnogih bolesti i tegoba. Stari Grci i Rimljani pripremali su od njenih plodova sirup za lečenje proliva, malokrvnosti, upale sluzokože želuca i creva. Sakupljali su i cvetove i upotrebljavali ih protiv kašlja i bolesti disajnih organa, ali i za čišćenje krvi, želuca i creva. Kao sredstvo za čišćenje želuca i creva, sv. Hildegarda iz Bingena preporučivala je čak i kuvane plodove trnjine, dok je plodove natopljene u vinu zaslađenom medom preporučivala kao odlično sredstvo protiv peska i kamenca u bubrezima i bešici, reume, artritisa i gihta. Kod trnjine su lekoviti plodovi, cvetovi, listovi, kora i koren. Danas se u narodnoj medicini najčešće koriste plodovi, cvetovi i listovi, dok se kora i koren upotrebljavaju vrlo retko. Ponekad se koriste i koštice plodova, jer, osušene i samlevene u prah, podstiču izlučivanje mokraće i pomažu kod peska i kamenca u bubrezima i bešici.
RAKIJA OD TRNJINE
300 g svežih plodova trnjine
1 kašika meda
1 l rakije
Plodove trnjine staviti u teglu, preliti rakijom, umešati med i dobro zatvoriti. Nakon što odstoji 3-4 meseca na tamnom i hladnom mestu, uz povremeno protresanje, rakiju procediti.
