Lekovito bilje: Veronika (Veronica officinalis)
Narodna imena.Čestoslavica, zmijina čestoslavica, lekovita čestoslavica, prava veronika, šumska veronika, trava od ušljame, veronika, vetrovalj, bela boća.
Botaničke karakteristike.
Veronika je višegodišnja zeljasta biljka iz porodice bokvica.Ima puzeći rizomom iz koga izbijaju skoro odrvenele, dlakave stabljike. Osim stabla i listovi i cvetovi su pokriveni gustim, žlezdastim dlakama. Listovi su sitno nazubljenog oboda i sivozelene boje i naspramnog rasporeda. Cvetovi su sa dugačkim prašnicima, svetloplave do ljubičaste boje i prošarani tamnoplavim žilicama. Sakupljeni su u grozdaste cvasti koje su u početku zbijene, a kasnije se izdužuju. Plod je čaura pokrivena žlezdanim dlakama. Cveta od maja do avgusta.
Stanište. Raste po suvim livadama,obodima šuma, uz ograde.
Upotrebljivi delovi biljke. Upotrebljava se nadzemni deo biljke u cvetu.
Hemijski sastav.
Veronika sadrži glikozide, saponine, gorke materije, malo etarskog ulja, organske kiseline, provitamin A, šećere, vosak i dr.
Primena.
Veronika se koristi u narodnoj medicini kod oboljenja disajnih organa, za olakšano iskašljavanje i izbacivanje sekreta, kod grozničavih stanja, kao antiseptično sredstvo, aperitiv, pomaže varenju hrane, otklanja katar želuca, bolove u grudnom košu, starački svrab, povišenu temperatur. Koristi se kod hroničnih kožnih oboljenja, ekcema.
Način upotrebe.
Pripremanje čaja: 1 puna mala kašika prelije se sa četvrt litre vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme.
Sveži sok: cvasti se operu i neosušene iscede u sokovniku. Male boce napune se sokom i čuvaju ufrižideru.
Tinktura: dve pune pregršti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju od žita jačine 38-40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini izvora toplote.
Čajna mešavina: 1 puna mala kašika prelije se vrelom vodom i ostavi da odstoji kratko vreme.
