Arnika (Arnica montana) – ljekovita svojstva
DRUGI NAZIVI: brđanka, moravka, veprina, veprovac, vučji zub.
OPIS BILJKE Arnika je trajna biljka, visoka 20-60 cm. Stabljika je obrasla žlezdastim dlakama i s jednom ili više cvetnih glavica. Donji listovi su gusto poredani u obliku rozete, s kratkom drškom, jezičastog oblika, sa oko 5 jasnih sprovodnih žila.Arnika ima listove na stabljici koji su redji, manji, smešteni po dva nasuprot i daju utisak jake zakržljalosti u poredenju s donjim listovima. Cvetovi, odnosno cvetne glavice arnike, jasno su narandžastožute boje. Dok su unutrašnji cvetovi cevasti, kratki i petozubi, spoljni ili ivični cvetovi dostižu dužinu od 25-27 mm i na gornjoj ivici su trozubi, 5 do 12 jasno vidljivih nerava prolazi po celoj dužini spoljašnjeg jezičastog cveta. Boja cvetova, fini aromatični miris i 5-12 nerava koji idu po celoj dužini spoljašnjeg cveta najsigurniji su znak razlikovanja. Naime, rizom arnike može se zameniti s korenom piskavice, iako je razlika sasvim jasna, jer koren piskavice izgleda kao odgrižen. Pošto piskavice u prirodi ima u velikom broju, sakupljači prodaju taj koren kao rizom arnike, a pri tom odsecaju deo koji izgleda kao odgrižen, pa ne treba kupovati rizom arnike koji je odsečen. Miris cvetova je aromatičan, smolast, začinski, miris čitave biljke je slabiji. Osušena biljka arnika miriše jače, skoro odvratno. Ukus je gorak, oštar i grebe po jeziku.
RASPROSTRANJENOST: Ime joj govori da se može naći i kraj Morave i u brdima.
STANIŠTE I UZGOJ: Arnika najčešće raste na planinskim pašnjacima i livadama, na tlu siromašnom krečnjakom, često u velikom mnoštvu.
VREME CVETANJA: Arnika cveta od početka juna do avgusta.
LEKOVITI DEO BILJKE: Najviše se upotrebljavaju cvetovi arnike, tu i tamo čitava biljka u cvatu. Često se kopa koren arnike, ali to treba raditi ili pred cvetanje ili u kasnu jesen. Ubrani cvetovi arnike očiste se od zelene čašice i od dela cvetišta, zatim se moraju brzo osušiti na suncu. Osušene biljne delove treba čuvati u tamnim posudama.
LEKOVITO DELOVANJE: U prvom redu arnika je biljka za lečenje rana, pa ju je i Sebastijan Knajp smatrao najboljim lekom za povrede.Arnika deluje na smirivanje bolova i podstiče zarastanje rana. Preporučuje se kod povreda od uboda ili udaraca. Isto tako uspešno primenjuje se tinktu-ra kod nagnječenja tkiva, preloma kostiju i uganuća. Kod ovih vrsta povreda arnika se upotrebljava u obliku obloga. Pošto sadrži eterična ulja, obloga natopljena tinkturom može da prouzrokuje upalu kože, pa se kao obloga mora upotrebljavati oprezno i ne srne se često ponavljati. Tinktura se razređuje s dva dela prokuvane hladne vode.
PREPARATI:
Tinktura – Kod umora grlenih, i vratnih mišića uzima se 1-2 puta na dan nekoliko kapi tinkture od arnike (10-15 kapi razredeno s nešto vode). Vrlo uspešno deluju obloge s razredenom tinkturom, ili laganim čajem arnike pripremljenim u obliku preliva, kod zagnojenja, čireva na koži, gnojne upale prstiju, upale limfnih čvorova posle inficiranih rana, upale ćelijskog tkiva i kod upala vena. Dobar uspeh lečenja svodi se na stežuće i antiseptičko delovanje eteričnog ulja kao i na sadržaj tanina u cvetu. Za čišćenje rana mešaju se 2-4 kašike tinkture arnike sa pola do jednim litrom prokuvane hladne vode. Za brzo upijanje kod krvarenja mozga ili krvarenja kože upotrebljava se 20 g tinkture pomešane sa 20 g destilisane vode. Da bi se kod duže upotrebe obloga (kod otoka, istegnuća mišića, iščašenja i tome slično) izbegla oštećenja kože, treba više puta dnevno te delove kože natrljati masnim uljem, na primer nevenovim.
Prah arnike– Zgnječen koren (4 do 8 g u jednoj čaši vina) umiruje bolove u trbuhu i dizenteriju
