SRECAN BADNjI DAN! Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom, pred najradosnihi hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.
Badnji dan je dobio ime po badnjaku (hrastovo ili cerovo drvo) koje se dan pred Božić seče i donosi kući. Ime badnjaka povezano je sa rečju „bdeti“ (stsl. bad) budući da se na taj dan bdelo čekajući Isusovo rođenje. Zbog samog običaja bdenja i nekadašnje situacije bez električne struje i modernih aparata, bilo je nužno osvetliti prostorije svećama, koje su ujedno postale i simboli novog života i nade.
Pravile su se posebne sveće, tzv. voštanice.
Na sam Badnjak su se ukućani rano ustajali, a žene su pravile božićni ručak, spremale dom i pripremale nemrsnu hranu za večeru, budući da se na Badnjak posti.
Uglavnom se jela riba, često bakalar, i pekao hleb, koji bi bio na stolu sve do praznika Krstovdana, a njegova veličina je simbolizovala obilje naredne godine. Muškarci su hranili stoku, koja je takođe trebalo da bude spokojna zbog božićnih svetkovina, pripremali su drva za ogrev i nabavljali hranu koju bi domaćice potom pripravljale.
Nakon večere odlazilo bi se na tradicionalnu liturgiju, tzv. ponoćku, na kojoj bi se dočekao Božić.
