Majčina dušica za kašalj, smirenje, odvikavanje od alkohola…
Majčina dušica efikasan je lek kod infekcija disajnih organa, grla, bronhija, astme i velikog kašlja, a koristi se i za odvikavanje od alkohola.
Vekovima se zimzelena biljka, koja raste kao žbun visine 20-30 cm, koristi za lečenje. Njen latinski naziv (Thvmus serpvllum) vuče koren od grčke reci thvmon, što znači hrabrost, a kod nas su je, zbog blagotvornog delovanja na de-cu, nazvali majčina dušica. Reč je o biljci moćnih antiseptičkih i konzervirajućih osobina koje su bile poznate još Egipćanima. Oni su je koristili za balsamovanje, rimski vojnici su se kupali u vodi u koju je bila potopljena ova biljka da bi ojačali, a u srednjem veku su devojke grančicu majčine dušice uši-vale na predmete i poklanjale ih lutajućim vitezovima da im očuvaju hrabrost. Škoti su pili čaj od divlje majčine dušice za snagu, hrabrost i da odagnaju noćne more.
Lekovite supstance majčine dušice – eterična ulja (0,5-1%), tanin (oko 5%) i flavonoidi ne isključivo u listu i cvetu, pa je zbog toga n hodno da se pažljivo bere (NE čupa) i da se kuva u poklopljenoj posudi da ulja ne izvetre.
Ova biljka je omiljen lek ne samo u narodnoj već i u oficijelnoj medicini. Ulazi u sastav mnogih preparata koji se prave u apotekama i farmaceutskim kućama. Pošto ima osobine da zaustavlja razvoj mnogih patogenih klica, a i da ih uništava, majčina dušica se vekovima upotrebljavala za vreme epidemija zaraznih bolesti. Efikasna je i u slučajevima infekcija disajnih organa, grla, bronhija, astme i velikog kašlja, ali i protiv zadaha u ustima. Poboljšava funkciju organa za varenje, pomaže kod crevnih upala, korisna je protiv dečjih glista, jača nervni sistem, smanjuje nervozu, otklanja nesanicu, a korisna je i za odvikavanje od alkohola.
U kulinarstvu se majčina dušica često primenjuje. Uglavnom se koristi kao začin. Sitno iseckani listovi dodaju se salatama, picama, jajima i specijalitetima sa roštilja. Dodaje se i šupama, marinadama, umacima i sosovima. Koristi se i kod pripremanja školjki i divljači, jer olakšava varenje masne hrane.
Majčina dušica može da se gaji i u kućnim uslovima, seje se u veće posude, a u martu rasađuje i u saksije. Najbolje je da se koristi rastresita zemlja bogata organskim materijama, ne treba je preterano zahvati, voli toplotu i sunce, pa joj odgovara mesto na prozorskoj dasci. Cveta od maja do oktobra i u tom periodu je treba češće obrezivati.
Majčina dušica ima uske zelene listiće sa kratkim peteljkama. Cvetovi su joj okrugli, roze, ili lila boje. Zbog prijatnog i jakog mirisa, koji odbija biljne štetočine, obično se sadi pored ruža, ili nekog drugog osetljivog.
IZ NASE TRADICIJE – Hilandarski lek
U Hilandarskom kodeksu za lečenje zapisano je “uzmi majčinu dušicu, skuvaj je u sirćetu, dodaj nekoliko suvih smokava i neka bolesnik ovim opere grlo i grgoće”, ali i “majčinu dušicu skuvaj u vinu i podaj da pije onom ko kašlje, nazebaoje, ili ima bolestan stomak”. Običaj žitelja planinskih predela da majčinom dušicom peru drveno posude i to objašnjava činjenicom daje ova biljka izuzetan konzervans.
RECEPTI – Ulje protiv glavobolje
Malo je poznato daje ulje majčine dušice, ako se njime masira bolno mesto, izuzetno efikasno protiv glavobolje. Od ulja se pravi i antiseptički raspršivač u zubnim pastama i vodicama za usta.
Majčina dušica protiv kašlja
1 kašiku majčine dušice prelijte sa 1/2 do 1 ključale vode, ostavite da stoji 15 minuta, procedite, dodajte kašiku meda i sok od 1/2 limuna i pijte nezaslađen 3x dnevno
