Žuti Šeboj (Cheiranthus cheiri) – Mirisna Cvjetnica

fam. Brassicaceae

eng. Wallflower

Poreklo

Šeboj od prirode raste u Južnoj Evropi, ali je široko rasprostranjena i introdukovana vrsta i u ostalim delovima sveta. Na našim prostorima spada u najstarije gajene cvetne vrste.

Višegodišnja je biljka, ali se kod nas gaji kao dvogodišnja kultura. Od druge godine stablo šeboja odrveni i formira grmoliki izgled, daje manji broj cvetova i gubi na dekorativnosti.

Morfologija

List šeboja je lancetastog ili izduženo jajastog oblika, gladak i ceo po obodu. Cvetovi su pri vrhu stabla skupljeni u grozdaste cvasti. Pojedinačni cvetovi sastoje se od četiri jednaka krunična listića. Mogu biti puni ili jednostavni. Osnovna boja cveta je najčešće žuta sa kadifastim mrljama i veoma prijatnim mirisom. Cvetanje se odvija od početka aprila do kraja juna meseca. Plod je dugačka ljuska sa jednim ili dva reda semena pljosnatog i
bubrežastog oblika. Šeboj dostiže visinu od 20-50 cm.

Proizvodnja rasada

Šeboj se isključivo razmnožava setvom semena. Setva se obavlja od maja do jula.

Uslovi uspevanja

Šeboj je najbolje gajiti na srednje teškim zemljištima, jer tada biljka dobija kompaktan izgled i obilnije cveta. Za uspešan i kvalitetan razvoj zahteva sunčane ekspozicije i umereno vlažno zemljište. Dobra osobina šeboja je da je veoma otporan na niske temperature.

Sortiment

Sorte koje se često primenjuju su:

C. cheiri „Bowles Mauve„ koja je svetlo ljubičaste boje, veoma snažna i dugog perioda cvetanja, C. cheiri „Constant Cheer„ sa narandžastim i žutim cvetovima, visokog kvalteta i C. cheiri „Spice Island„ sa brojnim krupnim cvetovima u crvenoj boji.

Upotreba

Sadnja na stalno mesto se obavlja u oktobru mesecu u količini 20 kom/m2 u naizmeničnom rasporedu. Primena šeboja je na javnim cvetnim površinama, kao i u individualnim baštama.

Cvećarstvo-1