Safran, najskuplji i najtraženiji začin na svetu, poznat je kao crveno zlato

Safrani spadaju u red vrsta koje cvetaju u periodu ranog proleca ili kasne jeseni, kada drugog cveca gotovo da nema, sto zavisi od vremena sadnje lukovica. Najcesci su prolecni, koji cvetaju aprila maja. Cvetaju pre listanja. Potpuno je kultivisana vrsta. Samonikle populacije nisu poznate. Koristi se kao zacin – i to najskuplji na svetu. Sakuplja se samo tucak iz cvetova – tri vlaknasta crvena ziga u cvetu.

Potrebno je 75.000 cvetova da bi se dobilo 200 g susenog zacina. Pravi, dobro osusen zacin je tamno narandjaste boje, bez belicastih vlakana. Koristi se kao dodatak supama, corbama, rizotu i daje jelima egzotican ukus i lepu zutu boju. U narodnoj medicini ga nije preporucljivo koristiti, a zvanicna ga vise ne koristi jer je kolicina od 5 g izuzetno toksicna. Ne preporucuje se dnevna doza veca od 1,5 g.

Safranu najvise odgovara srednje lako, hranljivo bastensko zemljiste, umereno vlazno, ali lako propustno za vodu. Suvisna vlaga mogla bi dovesti do truljenja lukovice. Najbolje cvetaju na suncanim do blago senovitim mestaima. Razmnozavaju se vegetativno, lukovicama. Sade se na dubini jednakoj dvostrukom precniku lukovice, oko 8 cm, a medjusobno rastojanje izmedju biljaka trebalo bi da bude 8-10 cm. Za jesenju berbu lukovice se sade u avgustu i septembru, a za prolecnu mogu do decembra.

Lukovice prezimljavaju u zemlji, ali ih je potrebno svake 3-4 godine izvaditi iz zemlje, odvojiti “pilice” i rasaditi na nove parcele. To treba uraditi kada se lisce osusi, u junu ili julu, i odmah ih treba ponovo posaditi. U jesen moze da se poseje seme, u hladne leje sa peskovitom zemljom. Razmak izmedju semenki treba da bude 2,5 cm. Tako se ostavljaju do avgusta druge godine, kada se mlade lukovice presadjuju na otvoreno. Safrani se mogu gajiti i u saksijama, u hladnom stakleniku, ali se ne smeju zagrevanjem vestacki forsirati. Tuckovi se prikupljaju rano u prolece, u vreme cvetanja.

filmpublikart